Jav­no istu­pa­nje Vu­ka To­ma­no­vi­ća na otva­ra­nju iz­lo­žbe „Du­ša od pa­pi­ra“ u Cr­kvi Sv. Pa­vla u Ko­to­ru za nje­ga zna­či ve­li­ki ko­rak u raz­bi­ja­nju pred­ra­su­da i ste­re­o­ti­pa kad su u pi­ta­nju bo­le­sti za­vi­sno­sti.
– Za­vi­snik sam od he­ro­i­na. Dva mje­se­ca se li­je­čim na odje­lje­nju za li­je­če­nje bo­le­sti za­vi­sno­sti u Do­bro­ti. Da mi je ne­ko re­kao da ću no­ćas pri­ča­ti pred va­ma i da noć mo­že ova­ko li­je­pa bi­ti, re­kao bih da je to naš ce­tinj­ski hu­mor. Naj­va­žni­je je što je kroz sve ove te­ra­pi­je i kroz osmi­jeh i do­bro­tu oso­blja me­ni bu­kval­no spa­sen ži­vot. Sve ove ra­do­ve ko­je ov­dje vi­di­te od sr­ca su ra­đe­ni. Te­ško je ko­mu­ni­ci­ra­ti, pri­ča­ti sa lju­di­ma, ali kroz ovu ra­di­o­ni­cu oni su na­šli na­čin da iz­ra­ze svo­ju du­šu – ka­zao je To­ma­no­vić obra­tiv­ši se pri­sut­ni­ma, ko­ji su ga na­gra­di­li du­gim, apla­u­zom po­dr­ške.
Po­stav­ka ob­u­hva­ta ra­do­ve pa­ci­je­na­ta Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za psi­hi­ja­tri­ju iz Ko­to­ra na­sta­le u sklo­pu pro­jek­ta „Umjet­nost du­še“ ko­tor­ske ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je „Me­štar i fu­re­šta“. Iz­lo­žba je pro­daj­nog ka­rak­te­ra, a sav pri­ku­plje­ni no­vac bi­će is­ko­ri­šćen za ku­po­vi­nu ma­te­ri­ja­la za rad­no-oku­pa­ci­o­nu te­ra­pi­ju. U osam ra­di­o­ni­ca ko­je su odr­ža­ne u sklo­pu pro­jek­ta „Van izo­la­ci­je – ostva­ri­va­nje pra­va oso­ba sa men­tal­nim obo­lje­nji­ma“, u sa­rad­nji ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja „Ani­ma“, Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va i Men­tal Di­sa­bi­lity Advo­cacy Cen­ter MDAC, oku­pi­le su se če­ti­ri gru­pe ko­ri­sni­ka uslu­ga Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce, ko­ji su ra­di­li pred­me­te u teh­ni­ka­ma de­ku­paž, pa­per-ma­še, pra­vi­li ma­ske, lut­ke i in­sta­la­ci­je na te­mu „du­ša“, ko­ja je naj­vi­še in­spi­ri­sa­la uče­sni­ke.
–Sva­ko ko je po­že­lio, tre­ba­lo je da iz­va­ja svo­ju du­šu ona­ko ka­ko je do­ži­vlja­va. Ide­je i vi­zi­je ko­je su se ja­vlja­le u tom pro­ce­su su bi­le ne­vje­ro­vat­no in­spi­ra­tiv­ne i oslo­ba­đa­ju­će, ka­ko za one ko­ji su ih stva­ra­li, ta­ko i za nas ko­ji smo po­sma­tra­li. To su bi­li ne­ki od tre­nu­ta­ka ru­še­nja pred­ra­su­da ko­je su ne­mi­nov­no po­sto­ja­le u na­ma. Vi­dje­li smo da lju­di, ko­ji ne­ma­ju na­ro­či­to obra­zo­va­nje, na­la­ze se na dru­štve­noj mar­gi­ni, u izo­la­ci­ji ova­kvih usta­no­va i ko­ji su sti­gli iz sre­di­ne ko­ja ne nje­gu­je du­hov­ne i kul­tur­ne vri­jed­no­sti, po­sje­du­ju ne­vje­ro­vat­ne du­hov­ne du­bi­ne i vje­šti­ne kre­a­tiv­nog iz­ra­ža­va­nja. Taj po­ten­ci­jal pru­ža na­du da, ako ih kao dru­štvo pri­hva­ti­mo i pru­ži­mo im al­ter­na­ti­ve, po­sto­ji na­čin da se oni re­so­ci­ja­li­zu­ju i bu­du od ve­li­ke ko­ri­sti za dru­štvo – re­kao je Mar­ko Še­va­lje­vić, di­rek­tor NVO „Me­štar i Fu­re­šta“. Otva­ra­nje iz­lo­žbe i ci­je­li pro­je­kat „Me­štra i Fu­re­šte“ je ve­li­ki ko­rak na­pri­jed, sma­tra Mir­ja­na Ra­do­vić, ko­or­di­na­tor pro­jek­ta iz Ak­ci­je za ljud­ska pra­va.
– Ovaj do­ga­đaj je do­ka­zao da se mo­že i dru­ga­či­je – kad se ho­će. Pri­li­ku da iz­la­žu ima­li su i pa­ci­jen­ti ko­ji se li­je­če od bo­le­sti za­vi­sno­sti, ali je bi­lo i ra­do­va dru­gih oso­ba ko­je ni­je­su sa na­ma. Bol­ni­ca mo­že i mo­ra bi­ti otvo­re­ni­ja za jav­nost, jer se sa­mo na taj na­čin su­zbi­ja­ju dis­kri­mi­na­ci­ja i pred­ra­su­de pre­ma tim lju­di­ma. Na­da­mo se da će ovo bi­ti do­bar po­čet­ni ko­rak da us­po­sta­vi­mo stal­nu prak­su otva­ra­nja bol­ni­ce i ra­da s tim lju­di­ma –ka­za­la je Ra­do­vi­će­va za „Dan“.
Ona je do­da­la da ima­ju do­bru osno­vu ko­ju tre­ba da­lje na­do­gra­đi­va­ti.
–Ve­o­ma sam za­do­volj­na zbog ove iz­lo­žbe. Di­van je pro­stor, div­ni su ra­do­vi. Div­no bi bi­lo na­sta­vi­ti ovo, taj vid sa­rad­nje lju­di iz lo­kal­ne za­jed­ni­ce sa ko­ri­sni­ci­ma i za­po­sle­ni­ma u bol­ni­ci je iz­u­ze­tan – re­kla je Lju­bo­mir­ka Ljup­ka Ko­va­če­vić iz „Ani­me“.
Pod­sje­tiv­ši da dru­štvo stva­ra nar­ko­ma­ne i pro­go­ni nar­ko­ma­ne, psi­hi­ja­tar Ma­ri­na Ro­ga­no­vić je is­ta­kla da na­ša sre­di­na ni­je ta­ko otvo­re­na za nji­hov po­vra­tak u za­jed­ni­cu na­kon bo­rav­ka u Psi­hi­ja­trij­skoj bol­ni­ci u Ko­to­ru.
–Na­ma su pa­ci­jen­ti na­ša dje­ca i mi se sa nji­ma dru­ži­mo, mi sa nji­ma ži­vi­mo i zbog to­ga sam iz­u­zet­no sreć­na i za­do­volj­na što sam da­nas ov­dje sa va­ma. Po­seb­no smo po­no­sni što su oni po­ka­za­li da ima­ju du­šu, s ob­zi­rom da stig­ma pre­ma za­vi­sni­ci­ma po­sto­ji i da­nas. To ni­je hir, ne­go hro­nič­na, re­ci­di­vi­ra­ju­ća bo­lest sa pro­mje­na­ma čak i na mo­zgu. Kroz ove ra­di­o­ni­ce se vi­di da su za­vi­sni­ci, ko­ji su se naj­vi­še ak­ti­vi­ra­li, lju­di ko­je tre­ba vra­ti­ti u dru­štve­ne to­ko­ve. Svi go­vo­re „re­so­ci­ja­li­za­ci­ja, re­ha­bi­li­ta­ci­ja“, a ka­da odu sa odje­lje­nja oni če­sto ne­ma­ju ku­da. Ni­ko ih ne­će – uka­za­la je Ro­ga­no­vi­će­va.
M.D.Po­po­vić


Ra­ču­naj­te na nas

Me­štro­va „ljep­ša po­lo­vi­na“, „Fu­re­šta“ Andrea Drob­nja­ko­vić na­ja­vi­la je na­sta­vak pro­jek­ta pod na­zi­vom „Ra­ču­naj­te na nas“ ko­ji je za­po­čet pri­je de­se­tak da­na uz po­dr­šku Fon­da za ak­tiv­no gra­đan­stvo (FAKT). On ob­u­hva­ta te­o­rij­sku i prak­tič­nu obu­ku o vr­sta­ma dr­ve­ta, nji­ho­voj ob­ra­di, ko­ri­šće­nju ala­ta, a dio ra­di­o­ni­ca bi­će na­mi­je­njen da se pra­vi re­pro­ma­te­ri­jal za rad­no-oku­pa­ci­o­nu te­ra­pi­ju za dru­ge pa­ci­jen­te, jer će u ovo­me uče­stvo­va­ti sa­mo pa­ci­jen­ti sa odje­lje­nja za bo­le­sti za­vi­sno­sti. Oni će pra­vi­ti pred­me­te ko­je će ka­sni­je pa­ci­jen­ti sa dru­gih odje­lje­nja mo­ći da se ko­ri­ste za de­ku­paž. Po­sled­nja fa­za pod­ra­zu­mi­je­va sre­đi­va­nje svih klu­pa u kru­gu bol­ni­ce, u če­mu će uče­stvo­va­ti svi po­la­zni­ci ra­di­o­ni­ce.
– Na­sto­ji­mo da uklju­či­mo pred­stav­ni­ke lo­kal­ne vla­sti, đa­ke, vo­lon­te­re, ka­ko bi­smo ih pri­bli­ži­li toj ra­nji­voj gru­pi, da bi se oni ri­je­ši­li stig­me ko­ja ne­mi­nov­no vla­da. Pre­go­va­ra­mo sa Op­šti­nom da se bol­ni­ci odo­bri pro­daj­ni štand ne­gdje na ri­vi, gdje bi se pro­da­va­li pred­me­ti na­sta­li to­kom pro­ce­sa rad­no-oku­pa­ci­o­ne te­ra­pi­je, či­me bi se obez­bi­je­di­lo fi­nan­si­ra­nje bu­du­će rad­ne te­ra­pi­je. Na­da­mo se da će nam se pri­dru­ži­ti još ve­ći broj vo­lon­te­ra – re­kla je Drob­nja­ko­vi­će­va.